ЕВРОПА КАО СУДБИНА
Док се Европа, крајем прошлог вијека, уједињавала да би снизила трошкове производње, трговине и укупног живота, ми смо морали да одболујемо процес транзиције и то на најгори могући крчмарски и наш балкански начин; вративши се, најмање деценију, уназад. И док је ЕУ одавно без граница и царинских баријера, ми смо правили нове, на сваких педесетак километара, са дугим шлеперским колонама на чекању. Тако је и онако рањена и изнемогла производња губила корак, а аграр заоравао производе које није имао гдје да пласира. Једину експанзију и процват, на све стране, доживљавали су шверц, корупција и криминал.
Пред нам је сада тежак, али једини могући, пут обрачуна са суровом стварношћу и рецидивима прошлости. Да бисмо брже искорачили ка ЕУ морамо најприје помести наше заједничко бх-двориште, двор и авлију и пазити да се поново не спотакнемо, јер пословица каже да се само глуп човјек спотиче на препреке иза себе.
Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) отшкринули смо врата Европе, али да бисмо прошли кроз њих, и били прихваћени за равноправног сустанара, морамо добро проучити кућни ред «старе даме», у свијести усвојити њена правила понашања и већ поступати у складу с њима. Да бисмо то успјели неопходно је, у свим сферама живота и рада, радикално промијенити ментални склоп и размишљати у складу са европским системом вриједности, како у области универзалних принципа о људским правима и слободама, тако и у области економије и пословног морала. Нажалост, за све ово немамо много времена, а пружена нам је посљедња шанса да нешто направимо.
Више није питање хоћемо ли у Европу, ми то једноставно морамо; и ради нас самих и због интереса Европе. Једноствано, Европа је наша шанса, обавеза и судбина. Иначе, кроз четири године бићемо усисани у затеченом стању. Европа није само географски појам, она је скуп правно уредјених принципа и правила понашања у свим сферама људске дјелатности и живота. То значи да, у медјувремену, треба изградјивати демократско и хумано градјанско друштво, провести низ економских, социјалних, пореских, здравствених, образовних и других реформи, по стандардима на којима се заснива ЕУ. Први корак ка Европи, као интегративни фактор, нека буду наша култура и спорт у БиХ, са свим својим специфичностима.
Наравно, као претпоставка за све што предстоји, чека нас одлучнија борба против криминала и корупције, транспарентност у раду локалних управа, инфраструктурни захвати и примјена свјетских еколошких норми. На том путу треба искористити све наше ресурсне и компаративне предности, а прије свега огромне људске потенцијале и формирати бројне савјете, стручне и научне тимове, који ће знати да за консолидовану привреду припреме квалитетне пројекте за претприступне фондове, са обезбиједјеним извозним контигентима и заштићеним робним брендовима.
Морамо анимирати све способне и искусне менаџере, са пословним везама у свијету, који имају енергију, визију и знање како се то ради. У том правцу већ се активирала и Унија послодаваца БиХ, која се својим програмом рада жели активно укључити у цијели процес и наметнути као корективни фактор, али и као снажан партнер дражавним и владиним секторима. Само један од сегмената из тог програма јесте подршка јачању приватно-јавног партнерства (ППП) у виду оснивања и развоја неколико десетина хиљада малих и средњих предузећа, који ће постати окосница нових видова запошљавања.
На моделу ППП у Бијељини је отпочела израда Студије модалитета финансирања изградње градског и приградског трамвајског саобраћаја, Студија саобраћаја и Генерални пројекат, које финансира Компанија «Бобар» и који ће бити основа укључивања јавно-приватног сектора домаћих и страних улагача и као озбиљан програм за претприступне фондове ЕУ. На пројекту су, као партнери већ ангажовани словачка фирма «Раил Wаyс» из Братиславе и огранак данске фирме «ЦОWИ» у Београду. Једино тако, оспособљени, едуковани и јединствени, без политичких и других подјела, можемо равноправније конкурисати на развијеном европском тржишту.
Морамо мијењати свијест да бисмо разумјели, прихватили и примијенили стандарде и провели реформе, а што ће све скупа повратно утицати и на изградјивање нове филозофије живота. Наравно да то неће бити једноставан процес, али он треба да отпочне одмах, сада и овдје.
Ваш мр Гаврило Бобар
